454,Родриго Диас де Вивар: выкладываем во всех подробностях

Слово «Сид» имеет и другие значения.

Сид Кампеадо́р, более известный как Эль Сид Кампеадо́р (исп. El Cid Campeador), настоящее имя Родри́го Ди́ас де Вива́р (исп. Rodrigo Díaz de Vivar, Руи Ди́ас); (род. 1041—1057, Вивар, Бургос — 10 июля 1099, Валенсия) — кастильский дворянин, военный и политический деятель, национальный герой Испании, герой испанских народных преданий, поэм, романсов и драм, а также знаменитой трагедии Корнеля.

Блок: 1/9 | Кол-во символов: 436
Источник: http://ru.wikibedia.ru/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D0%B0%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80

Биографија

Постоје различита мишљења што се тиче Сидове године рођења — Менендез Пидал, велики познавалац и проучавалац Сидовог лика, предлаже годину 1043, Убијерто Артета годину Сидовог рођења смешта између 1054. и 1060, а Гонзало Мартинез Дијез у 1048. годину.

Био је син Дијега Лаинеза (шп. Diego Laínez) и Терезе Родригез (шп. Teresa Rodríguez). Припадао је нижем племству и борио се у служби Санча II. Учествовао је у освајању и припајању кастиљанској круни Леона, Португалије, Галиције, Торе и Саморе. Када је Санчо убијен за време опсаде Саморе 1072. године, његов брат Алфонсо VI га је наследио на кастиљанском престолу. Од самог почетка односи између Родрига и новог владара нису били баш најбољи, јер је Сид сумњао да је Алфонсо био умешан у убиство Санча. Да би придобио Сидову наклоност, Алфонсо га је оженио са Хименом Дијаз, припадницом високог леонског племства, која је била кћерка грофа од Овиједа. Међутим, доћи ће до сукоба између њих који је довео до Сидовог протеривања из Кастиље. Наиме, маварски краљ Севиље, Алмутамис, био је вазал Алфонса VI, и као такав, плаћао му је данак. Алфонсо је послао Сида да прикупи данак, међутим, у међуремену маварски краљ Гранаде, Алмудафар, напао је Алмутамиса те му је Родриго Дијаз помогао да се одбрани. Алмудафара су помагали и неки кастиљански племићи, међу којима је био и Гарсија Ордоњез, и који је у једном тренутку био и заробљен, али га је Родриго Дијаз потом пустио. Након тога, покупио је данак и вратио се у Кастиљу. Међутим, непријатељи које је имао на двору су оптужили Родрига да је задржао део новца од данка те је Алфонсо ово искористио јер се прибојавао овог превише смелог вазала те га је протерао прво на његов скорман посед у Вивару, а касније и из саме Кастиље. Родриго Дијаз је тако 1081. године напустио Кастиљу у пратњи мале групе својих верних војника.

Пошто је напустио Кастиљу, Родриго Дијаз је отпочео борбу против арапске династије Алморавида. Постао је вазал маварског краља Сарагосе, Алмутамина, који се у то доба борио против муслиманског краља Лериде. Лериду су помагали краљ Арагона и гроф од Барселоне. Сид је два пута поразио грофа од Барселоне, и заробио га 1082. године.

Врхунац славе Родриго Дијаз је постигао освајањем таифе Валенсије. Валенсија је била под врховном влашћу Кастиље, и Алфонсо ју је доделио Кадиру, краљу Толеда. Пошто је краљ Кадир 1092. године био свргнут и убијен, Родриго Дијаз је за освету освојио Валенсију која је постала хришћански посед. Занимљиво је рећи да је Сид освајање Валенсије извршио у име краља Алфонса, тако да је Валенсија до Сидове смрти 1099. године била под врховном влашћу Кастиље. Родриго Дијаз и Химена имали су две кћерке — Марију, која се удала за Рамона Беренгера III, грофа од Барселоне, и Кристину, која се удала за Рамира Санчеза од Наваре, господара Монзона и сина Санча Гарсеса IV, краља Наваре.

Сид се настанио и остао до краја живота у Валенсији, бранећи је од маварских напада. Како је Валенсија била доста удаљена од хришћанских територија, Сид је могао да се ослони само на сопствене снаге. Након његове смрти, његова жена, Химена је под притиском Алморавида, 1102. године морала да напусти Валенсију у пратњи Сидових војника, односећи тело Родрига Дијаза са собом. Однела га је у Бургос, где га је сахранила у месту Сан Педро де Кардења (шп. San Pedro de Cardeña). У току Рата за независност, француски војници су оскрнавили Сидов гроб. Остаци су били враћени 1842. године и пренешени у капелу у Бургосу. Од 1921. године, Сидови посмртни остаци почивају поред посмртних остатака његове жене Химене у Катедрали у Бургосу.

Блок: 2/10 | Кол-во символов: 3578
Источник: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80

Похожие главы из других работ:

«Трагедия личности» в маленьких трагедиях А.С. Пушкина

Скупой рыцарь

Одна из сильнейших человеческих страстей — скупость. Ей, артисту и поэту накопления, безмерной любви к золоту посвящена маленькая трагедия «Скупой рыцарь». Само название уже парадоксально: рыцарь не может быть скупым. Рыцарь — храбрый воин…

Образ Богородицы в стихотворении А.С. Пушкина «Жил на свете рыцарь бедный…»

3. Концепция и композиция готической вертикали и образ Богородицы в стихотворении А.С. Пушкина «Жил на свете рыцарь бедный…»

Стихотворение А.С. Пушкина «Жил на свете рыцарь бедный…» в своём богатом культурно-историческом плане представляет собой реминисценцию не только библейскую, но и западно-средневековую, о чём было отмечено выше. В сущности, по жанру…

Тема денег в русской литературе

II.2 Власть золота в пьесе А. С. Пушкина » Скупой рыцарь»

Перейдем к пьесе А.С. Пушкина » Скупой рыцарь». Пушкин недаром в конце 20-х годов стал разрабатывать эту тему. В эту эпоху и в России все более и более в систему крепостнического уклада вторгались буржуазные элементы быта…

Блок: 2/2 | Кол-во символов: 1135
Источник: https://litra.bobrodobro.ru/7182

Сид в литературе

Уже в том же XII веке появилась латинская поэма Gesta Roderici, носящая педантическую окраску и содержащую обильные отголоски античного мира. Его подвиги послужили сюжетом для «Песни о моем Сиде»Cantar de mio Cid») — эпической поэмы, написанной на кастильском языке. В поэме прослеживается явное влияние французской «Песни о Роланде», близко к реальности отражены исторические события, и читатель ясно представляет, какой была жизнь странствующего рыцаря в припограничной полосе Испании.

Судьба Сида Кампеадора послужила основой трагедии французского драматурга Пьера Корнеля «Сид» („Le Cid“, 1636), опиравшегося на пьесу испанского писателя Гильена де Кастро. В свою очередь на сюжет «Сида» французским композитором Массне написана опера. Английский поэт Роберт Саути издал «Хронику о Сиде» (иное название «Хроника Сида»; 1808) — переложение испанских романсов о Сиде.

Блок: 3/9 | Кол-во символов: 892
Источник: https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80

Сид у књижевности

факсимил рукописа Пера Абата који се налази у Народној библиотеци у Мадриду

Убрзо после смрти, Родриго Дијаз је постао централна личност првог шпанског епа, Песма о Сиду (шп. El cantar de mío Cid). Песма о Сиду је настала око 1140. године и сачувана је захваљујући томе што ју је забележио 1037. године Пер Абат, о коме се ништа не зна. Овај драгоцени рукопис се чува у Националној библиотеци у Мадриду.

Међу легендарним сведочанствима која настају око манастира Сан Педро де Кардења након Сидове смрти је и то да је користио два мача која су носила властита имена — Колада (шп. Colada) и Тизона (шп. Tizona). Према легенди, та два мача су припадала краљу Марока и направљена су у Кордоби. Већ од настанка Песме о Сиду ова два мача се појављују као обавезни део легенде о Сиду, као и његов верни коњ, Бабијека (шп. Babieca).

Од 14. века, Сид се појављује као главни протагониста у хроникама и романсама Романсера. До 14. века његов живот је приповедан у форми епопеје, да би се од тада све више пажње поклањало (са много уметничке слободе) Сидовој измишљеној младости, као што се може видети из епа Родригова младост (шп. Mocedades de Rodrigo), у ком Сид као веома млад креће у инвазију Француске. У овом делу Сид је веома арогантан што је било веома популарно у то доба, али далеко од умереног и разборитог Сида из „Песме о Сиду“. Такође постоје романсе у којима се обрађује тема његове љубави са Хименом.

У 16. и 17. веку, поред романси, Сид се такође појављује и у неколико позоришних комада који су доживели велики успех, и који су у суштини били директно инспирисани Романсером. Године 1579. Хуан де ла Куева (шп. Juan de la Cueva) је написао комедију „Смрт краља Санча“ (шп. La muerte del rey don Sancho), базирану на епу о опсади Саморе. Лопе де Вега је овековечио Сида у комедији „Тврђаве Торе“ (шп. Las almenas de Toro). Најважнија два дела 17. века која говоре о Сиду су две комедије Гиљена де Кастра (шп. Guillén de Castro): „Сидова младост“ (шп. Las mocedades del Cid) и Сидова јунаштва (шп. Las hazañas del Cid) из 1618. године. Пјер Корнеј је 1636. године написао класичан позоришни комад француског театра, „Сид“, (франц. Le Cid) по узору на Кастрово дело.

Романтичари 19. века су такође били одушевљени Сидом, угледајући се увек на Романсеро: на пример, Зориља са својим позоришним комадом „Легенда о Сиду“, или Харценбуш „Заклетва из Санта Гадеје“.

У 20. веку, Педро Салинас и нобеловац Камило Хосе Села, написали су модерне поетске верзије Песме о Сиду.

Најновија критичка издања Песме о Сиду су обновила интересовање за ову стару епопеју, као на пример, издање из 2000. године које је приредио Алберто Монтанер Фрутос.

Средином 20. века, глумац Луис Ескобар је урадио адаптацију „Сидове младости“ за позориште, под именом „Љубав је разуздано ждребе“ (шп. El amor es un potro desbocado). Осамдесетих година 20. века Хосе Луис Олаизола објавио је есеј „Сид, поседњи херој“, и године 2000. професор историје и романописац Хосе Луис Корал је написао роман „Сид“ (шп. El Cid), који десмистификује лик средњовековног јунака.

У Србији, Владо Драшковић је урадио критичко издање „Песме о Сиду“ које садржи превод коментар и речник, издато 1975. године.

Блок: 3/10 | Кол-во символов: 3183
Источник: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80

Легендарный меч Эль Сида

Тисона, или Тизона (исп. Tizona) — меч Эль Сида, национальное сокровище Испании, знаменитое по «Поэме о моем Сиде». Отнят им у мавританского короля Букара после их поединка, в котором храбрый Родриго победил Букара (в испанском эпосе). Меч, считающийся Тизоной, ныне экспонируется в Музее Бургоса. Его второй меч — Колада (исп. la colada) — менее знаменитый клинок. Добыт Сидом у графа Беренгера Рамона Братоубийцы (в испанском эпосе). Позднее был варварски переделан в тяжёлую шпагу, путём замены эфеса.

Блок: 4/9 | Кол-во символов: 532
Источник: http://wikiredia.ru/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D0%B0%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%91%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80

Легенда

Постоји легенда која каже да је након Сидове смрти, Сидова жена везала његово тело за коња и послала га натраг у битку, верују ћи да ће то трупама повратити морал. Трупе, мислећи да уз њих јаше њихов господар окупили су се у великом броју. Непријатељска армија се разбежала мислећи да се Сид врато из мртвих и вратила на своје бродове. Тако је Сид и поред тога што је био мртав победио одлучујућу битку за Валенсију.

Блок: 4/10 | Кол-во символов: 426
Источник: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80

Сид в массовой культуре

в кино в играх

  • В игре Age of Empires II: The Conquerors есть кампания «Эль Сид» (6 миссий).
  • В игре Medieval: Total War в Валенсии находится мятежная армия во главе с Эль Сидом.
  • В игре Medieval 2 Total War, в Валенсии с начала игры находится мятежный полководец Эль Сид Заступник
  • В аркадном космосимуляторе Freelancer доступна импульсная пушка Tizona del Cid — мощнейшее орудие данного класса в игре.
  • В игре «Sid Meier’s Civilization VI» Эль Сид — один из великих полководцев.

Блок: 5/9 | Кол-во символов: 499
Источник: https://ru-wiki.ru/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D0%B0%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80

Породично стабло

2. Дијего Лаинез
1. Родриго Дијаз де Вивар
3. Тереза Родригез

Блок: 5/10 | Кол-во символов: 77
Источник: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80

Сид у опери

Прича о Сиду је била такође адаптирана за оперу у четири чина на основу Корнејевог дела. Музику је написао Жил Масане (франц. Jules Massenet).

Блок: 7/10 | Кол-во символов: 156
Источник: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80

Литература

  • Сид Кампеадор // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  • Рамон Менендес Пидаль. Сид Кампеадор / Пер. с исп. М. Ю. Некрасова. — СПб.: Евразия, 2004. — 256 с.: ил. — Серия «Clio Personalis». — ISBN 5-8071-0159-6.
  • Kurtz, Barbara E. El Cid. University of Illinois.
  • I. Michael. The Poem of El Cid. Manchester: 1975.
  • The Song of El Cid. Translated by Burton Raffel. Penguin Classics, 2009.
  • Cantar de mío Cid — Spanish (free PDF)
  • Poema de Mio Cid, Códice de Per Abbat in the European Library (third item on page)
  • R. Selden Rose and Leonard Bacon (trans.) The Lay of El Cid. Semicentennial Publications of the University of California: 1868—1918. Berkeley, CA: University of California Press, 1997.
  • Romancero e historia del muy valeroso caballero El Cid Ruy Díaz de Vibar (1828)
  • Cronica del muy esforçado cavallero el Cid ruy diaz campeador (1533)
  • Simon Barton and Richard Fletcher. The world of El Cid, Chronicles of the Spanish reconquest. Manchester: University Press, 2000. ISBN 0-7190-5225-4 hardback, ISBN 0-7190-5226-2 paperback.
  • Gonzalo Martínez Díez, «El Cid Histórico: Un Estudio Exhaustivo Sobre el Verdadero Rodrigo Díaz de Vivar», Editorial Planeta (Spain, June 1999). ISBN 84-08-03161-9
  • C. Melville and A. Ubaydli (ed. and trans.), Christians and Moors in Spain, vol. III, Arabic sources (711—1501). (Warminster, 1992).
  • Joseph F. O’Callaghan. A History of Medieval Spain. Ithaca: Cornell University Press, 1975
  • Peter Pierson. The History of Spain. Ed. John E. Findling and Frank W. Thacheray. Wesport, Connecticut: Greenwood Press, 1999. 34-36.
  • Bernard F. Reilly. The Kingdom of León-Castilla under King Alfonso VI, 1065—1109 Princeton, New Jersey: University Press, 1988.
  • Steven Thomas. 711-1492: Al-Andalus and the Reconquista.
  • M. J. Trow,El Cid The Making of a Legend, Sutton Publishing Limited, 2007.
  • Henry Edwards Watts. «The Story of El Cid (1026—1099)» in The Christian Recovery of Spain: The Story of Spain from the Moorish Conquest to the Fall of Granada (711—1492 AD). New York: Putnam, 1894. 71-91.
  • T.Y. Henderson. «Conquests Of Valencia»
  • J. I. Garcia Alonso, J. A. Martinez, A. J. Criado, «Origin of El Cid’s sword revealed by ICP-MS metal analysis», Spectroscopy Europe, 11/4 (1999).

Блок: 8/9 | Кол-во символов: 2267
Источник: http://ru.wikibedia.ru/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D0%B0%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80

Кол-во блоков: 18 | Общее кол-во символов: 13181
Количество использованных доноров: 6
Информация по каждому донору:

  1. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80: использовано 5 блоков из 10, кол-во символов 7420 (56%)
  2. https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80: использовано 1 блоков из 9, кол-во символов 892 (7%)
  3. http://wikiredia.ru/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D0%B0%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%91%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80: использовано 1 блоков из 9, кол-во символов 532 (4%)
  4. https://ru-wiki.ru/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D0%B0%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80: использовано 1 блоков из 9, кол-во символов 499 (4%)
  5. http://ru.wikibedia.ru/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%94%D0%B8%D0%B0%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80: использовано 2 блоков из 9, кол-во символов 2703 (21%)
  6. https://litra.bobrodobro.ru/7182: использовано 1 блоков из 2, кол-во символов 1135 (9%)


Поделитесь в соц.сетях:

Оцените статью:

1 Звезда2 Звезды3 Звезды4 Звезды5 Звезд (Пока оценок нет)
Загрузка...

Добавить комментарий